Karlovačka gimnazija - Fizika 
I razred
II razred
Zakoni održanja
Izolovani sistem je deo fizičkog sveta, koji sa okolinom ne razmenjuje ni masu ni energiju. Sistem čine bilo koji elementi sveta koji nas okružuje, tela ili čestice, koji mogu međusobno delovati i razmenjivati energiju. Polazeći od pretpostavke da na sistem ne deluju nikakve spoljašnje sile i da nema razmene energije i mase sa okolinom, dolazimo do zaključka da sve fizičke veličine koje se definišu kao posledica spoljašnjeg delovanja moraju ostati nepromenjene tokom vremena. Za takve veličine važe zakoni održanja na nivou sistema. To znači da se vrednost uočene veličine na nivou sistema u toku vremena ne menja, dok se ista veličina za pojedine elemente sistema može menjati.
Zakon održanja impulsa
U izolovanom sistemu ukupna vrednost impulsa ostaje nepromenjena u toku vremena. Pojedini elementi sistema mogu menjati sopstveni impuls, ali samo na način koji obezbeđuje da ukupni impuls ostane neizmenjen.
Napunjena puška koja miruje ima impuls jednak nuli. Nakon opaljenja metka ukupni impuls mora ostati jednak nuli. Pošto metak izleće iz cevi nekom brzinom vm, da bi ukupni impuls ostao nula mora i puška uzmaknuti nekom brzinom vp, tako da bude ispunjen sledeći uslov:
$$ \vec{p} _{m} +\vec{p} _{p} =m_{m}\vec{v} _{m} +m_{p}\vec{v} _{p} = 0$$
$$\vec{v} _{p} =\frac{m_{m} }{m_{p} } \cdot \vec{v} _{m} $$
Puška prilikom svakog pucnja uzmakne unazad brzinom koja je onoliko puta manja od brzine metka, koliko je puta masa puške veća od mase metka.
Zakon održanja impulsa predstavlja osnov rada reaktivnih (raketnih) motora. Impuls rakete u mirovanju je jednak nuli. Kada se uključe reaktivni motori, produkti sagorevanja goriva izleću velikom brzinom (vg) i odnose neki impuls. Da bi ukupni impuls ostao nepromenjen, raketa mora dobiti isti impuls kao i produkti sagorevanja, ali u suprotnom smeru, te se raketa kreće brzinom vr. Brzina rakete može se predstaviti istim izrazom koji važi za brzinu uzmaka puške.
Zakon održanja momenta impulsa
Moment impulsa je veličina koja karakteriše rotaciono kretanje, kako je već rečeno u lekciji dinamika rotacionog kretanja.
$$ \vec{L} =I\cdot \vec{\omega } $$
U izolovanim sistemima, ukupni moment impulsa ne menja vrednost tokom vremena. Pojedinačni elementi sistema mogu menjati moment imulsa, ali samo na način koji obezbeđuje da ukupna vrednost momenta impulsa ostane nepromenjena.
Brojni su primeri iz sveta koji nas okružuje, koji svedoče o zakonu odražanja momenta impulsa: 
Čigra (ili žiroskop) ne menja orijentaciju ose rotacije dok se okreće, jer bi to značilo da je bez spoljašnjeg uzroka došlo do promene momenta impulsa, što je ovim zakonom zabranjeno.  
Dužina dana na zemlji se ne menja milionima i milijardama godina, jer bi promena trajanja dana značila da je zemlja ubrzala (ili usporila) rotaciju, što zakon održanja momenta impulsa zabranjuje.
Brzina rotacije Zemlje se menjala, od trenutka nastanka Meseca. Mesec je nastao nakon sudara pra-Zemlje i asteroida, čija se veličina može porediti sa veličinom Marsa. Nakon nastanka Mesec se nalazio znatno bliže Zemlji, što je dovelo do nastanka ogromnog plimnog talasa na Zemlji. Brzina rotacije Zemlje je tada bila četiri puta veća od brzine rotacije danas. Pošto je Mesec oko Zemlje obilazio znatno sporije, plimni talas je "žurio" u odnosu na poziciju Meseca. Posledica ovakve razlike u rotaciji Zemlje i revoluciji Meseca je dovela do postupnog usporavanja rotacije Zemlje (Mesec je koči svojom gravitacijom, pri sporijem obrtanju) i istovremenog udaljavanja Meseca od Zemlje (Zemlja ubrzava okretanje Meseca, a samim tim i povećava poluprečnik orbite). Ova činjenica je dokazana postavljanjem ogledala na Mesec (1969) i praćenjem udaljenosti Meseca od Zemlje, koja se povećava iz godine u godinu. Ukupni moment impulsa sitema Mesec-Zemlja ostaje nepromenjen tokom vremena.
Najveći problem za fiziku je bila davno poznata činjenica da se mačka koja pada uvek dočeka na noge. Pošto na početku pada mačka ima moment impusa jednak nuli (ne okreće se) bilo je enigma kako se mačka okrene u letu, a da ne naruši zakon održanja momenta impulsa. Tajna je u fleksibilnosti mačije kičme, koja omogućuje mački da centar sopstvene mase (stomak) izbaci tako da se efektivno centar mase okreće u suprotnom smeru od smera rotiranja prednjih i zadnjih nogu. Na tajnačin ukupni moment impulsa ostane nepromenjen, a mačka se okrene za 180 stepeni.
Zakon održanja maseenergije
Od kada je Ajnštajn  ustanovio da su masa i energija dva različita pojavna oblika jednog te istog entiteta, uveden je zakon održanja maseenergije. Naime, u svetu elementarnih čestica, transformacija energije u masu i mase u energiju nije retkost. Ova transformacija odvija se po Ajnštajnovoj čuvenoj formuli:
$$ E = mc^2 $$
U izolovanom sistemu ukupna vrednost masenergije ostaje nepromenjena tokom vremena. Pojedini elementi sistema mogu menjati vrednosti maseenergije, ali samo u meri koja obezbeđuje da ukupna vrednost maseenergije ostane nepromenjena. 
Transformacije mase u energiju, i obrnuto, su teško primetne u svetu koji nas okružuje i koji je dostupan merenju. Energija kojom su vezani molekuli u hemijsku ili međumolekulsku vezu je "pozajmljena" od masa tih molekula, dok su bili u slobodnom stanju, ali je ta promena mase nemerljiva. 1 gram bilo koje supstance sadrži 9·1013 J energije - to je deset milijardi kJ energije. U odnosu na ovaj iznos energije, energija veze svih molekula u jednom molu supstance je reda veličine stotina kJ, što je zanemarljivo (jedan mol vode ima masu 18g). Promene mase u energiju (i obrnuto) merljive su u svetu elementarnih čestica i u domenu jezgra atoma.
Svi zakoni održanja formulisani su na isti način i mogu se primeniti i na oblasti života koje sa fizikom nisu direktno povezane. Od važnijih zakona održanja treba još pomenuti i zakon održanja naelektrisanja, koji tvrdi da u izolovanom sistemu ukupna vrednost naelektrisanja ostaje neizmenjena tokom vremena.